Džek je bio siromašan dečak. Živeo je sa ocem koji je radio u fabrici toalet-papira. Džekov otac je sate i sate provodio pokušavajući da napravi toalet-papir koji će sa jedne strane biti vlažan, a sa druge suv, zato što bi to njemu i njegovom sinu omogućilo da žive u malo boljim uslovima. Ali, Džek nije ni očekivao da će zahvaljujući tom projektu postati najbogatiji dvanaestogodišnji dečak na svetu! Sada Džek ima sve što bi jedan dečak mogao da ima: svoj bolid formule jedan, 500 pari patika, sopstveni zatvoreni olimpijski bazen, sve kompjuterske igrice na svetu... Ali Džek nema nešto najvažnije - prijatelja.Ovo je priča o tome kako bogatstvo nije najbitnije na svetu. Meni se knjiga dopala zato što se radi o dečaku koji ima sve, ali to njemu ne treba. Jedino što njemu treba jeste prijatelj. Pametno je to što se radnja u knjizi dešava i u pravom svetu, pa tako mnoga deca mogu da shvate da je prijatelj bitniji od novca. Ili je možda najbolje dato kažemo ukratko: "Šta će ti pare ako nemaš sa kim da ih deliš?"
Нема коментара :
Постави коментар